Karamel panna cotta

Pričajući s ljudima, shvatila sam da su mišljenja oko panna cotte dosta podijeljena. Neki ju naprosto obožavaju, a drugima je potpuno bezličan desert. Ja svakako pripadam prvoj skupini jer je za mene panna cotta idealan desert – lagana, ne preslatka, svestrana, brza i jednostavna za pripremu – jesam li rekla svestrana? I sama sam je radila već u par verzija na blogu, a sada je na redu i treća, malo drugačija. Panna cotta s karamelom. Da se točnije izrazim: panna cotta s najbožanstvenijim okusom koji je ikad izmišljen od strane čovjeka i za koji onaj tko ga je otkrio treba dobiti spomenik u centru Pariza. Eto. Toliko volim karamel. 

S karamelom treba imati malo iskustva no generalno stvarno nije težak za pripremu ako zapamtite tri stvari: 
1. Karamel je jako jako jako jako vruć i nikad ga ne dirajte prstima. Nemojte ga miješati ni plastičnom špatulom kao netko koga poznajem, a možda sam to bila i ja osobno. A možda nisam. OK, jesam. 
2. Karamel se ne miješa već se kuha na laganoj temperaturi do postizanja jantarne boje, eventualno se onako malo ‘provrti’ po posudi. Postoji suha i mokra metoda pripreme – tj. bez i sa vodom – mokra je jednostavnija pa tu prakticiram.
3. Vrući karamel pomiješan s drugom tekućinom poput vrhnja jako kipi i zato treba biti ekstra oprezan kod rukovanja i koristiti visoku posudu

To je to. Uopće ne znam što bih vam drugo još rekla osim – i mojoj mami se sviđa. Ako to nije dovoljan razlog da probate, ne znam što je. Ipak, moja mama je najbolja ;) 

p.s. Idem proguglati tko je otkrio karamel.